Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Muhamed ibn Ahmed el-Mekarri prenosi u svojoj knjizi El-Muhtar min nevadir el-ahbar da je abasijski halifa El-Me'mun jednog dana izašao na balkon svoje palate i vidio čovjeka koji je u ruci držao ugalj i njime pisao po zidovima palate.
Halifa El-Me'mun je rekao jednom od svojih sluga: ”Siđi do tog čovjeka, pročitaj šta je napisao i dovedi mi ga!”
Sluga je sišao, zgrabio čovjeka za ruku i pročitao stih koji je napisao na zidu palate:
O palačo, ti si stjecište nesreće i škrtosti,
Tako da se sove posvuda oko tebe gnijezde.
Kad se sove u tebi ugnijezde, od silne radosti,
Ja ću biti prvi koji će ti saučešće izraziti.
Nakon što je pročitao stihove, sluga mu je rekao: ”Odazovi se na poziv vođe pravovjernih.”
Čovjek je rekao: ”Tako ti Allaha, nemoj me voditi njemu.”
Sluga je rekao: ”Pa, zar ne vidiš da nas on gleda sa svog balkona?!”
Kad ga je sluga doveo na halifin dvor, El-Me'mun mu je rekao: ”Teško tebi, šta te je navelo da to učiniš?”
Čovjek je rekao: ”Vođo pravovjernih, od tebe nije skriveno šta sve ovaj dvor sadržava od silnog imetka i bogatstva, a ja sam prošao pored njega dok sam bio jako žedan i gladan, dva dana nisam ni jeo ni pio. Pa, sam rekao sâm sebi: ‘Da je ova palata u ruševinama, uzeo bih nešto od tog imetka i bogatstva i iskoristio ga za svoje potrebe.’
Vođo pravovjernih, zar ne znaš za stihove u kojima pjesnik veli:
Ako čovjek nema u državi nikakvog udjela ni koristi,
On sanja o njezinoj skoroj i konačnoj propasti.”
Tada je El-Me'mun rekao svom slugi: ”Mladiću, dadni mu hiljadu dinara, nahrani ga i napoji ga.” A zatim se obratio čovjeku, rekavši: ”Ovaj iznos ćeš dobijati svake godine sve dok je naša palata puna.”
Prirodno je da ljudi gledaju svoje vladare, pa ako su vladari bogati, a i ljudi žive u bogatstvu i izobilju, oni su zahvalni vladarima, a ako vide vladare u siromaštvu, a i ljudi žive u siromaštvu, onda su oni strpljivi. Međutim, ako vide vladare u bogatstvu i izobilju, a ljudi žive u siromaštvu, onda to proizvodi srdžbu i bunt kod naroda. Jer, kao što je rekao Ibn Haldun: ”Zulum ili nepravda je prvi vijesnik propasti države.”
U godini gladi, koja je u historiji islama poznata kao ”godina pepela”, ljudi su bili gladni, ali se niko od njih nije ljutio na halifu Omera ibn Hattaba, r.a., jer su vidjeli da je i on gladan i da zajedno sa njima dijeli tu nedaću. Stomak mu je krčao od gladi dok je držao hutbu, pa je tom prilikom rekao: ”Krčao ti ili ne krčao, nećeš biti sit dok i siromašni muslimani ne budu siti.”
Ljudi su po prirodi skloni da vole svoje zemlje i svoje vladare, ali oni imaju svoje potrebe i dostojanstvo, pa kada ne zadovolje svoje potrebe, a o njihovom dostojanstvu se ne vodi računa, njihovo stanje će se okrenuti naglavačke, a njihova priroda će se izopačiti.
Šta koristi jaka vojska građaninu koji ne može naći koru hljeba, i beskućniku koji ne može da nađe prenoćište, i pacijentu koji ne može da nađe krevet u bolnici? Jer, prije nego što je građanin, čovjek je ljudsko biće, o čemu bi svaka vlast i svaki vladar itekako morao voditi računa.
